Predgovor

“Pored ulaza u salu stajao je veliki pano, levo i desno od njega bili su prolazi visoki dva metra; Džed je na pano okačio, jednu kraj druge, dve fotografije - satelitsku fotografiju okoline Gebvilera i uveličanu Mišlenovu kartu francuskih depratmana iste oblasti. Kontrast je bio zapanjujući: dok je satelitska fotografija prikazivala manje-više uniformne zelene ravne površine prošarane plavim tačkama, karta je predstavljala preplet departmana, pitoresknih puteva, vidikovaca, šuma, jezera i klisura. Iznad te dve uveličane fotografije stajao je naziv izložbe ispisan velikim crnim slovima: ‘KARTA JE ZANIMLJIVIJA OD TERITORIJE’”

— Mišel Uelbek, Karta i teritorija (2010)

Kako nam to istorija i arheologija govore, karte su već prilično dugi period postojanja ljudske civilizacije omiljeni način komunikacije geoprostornih informacija. One prikazuju ono što čovek može da vidi i ono što ne može, ono što je postojalo, ono što može da bude u budućnosti, ali i ono što nikada neće biti. Karte prenose rezultate mukotrpnog rada prikupljača podataka i dela analitičara iz najraznovrsnijih domena ljudskog delovanja. One nam pomažu da se snađemo u svetu u kome postojimo i da tim svetom upravljamo. Naposletku, karte su moćno sredstvo da prikažemo ljudima svoje znanje i, što je možda još važnije, svoje ideje.

Razvoj savremenih tehnologija, a pri tome mislimo pre svega na digitalne tehnologije i internet, dramatično su promenile svet vizualizacije geoprostornih informacija. Karte su postale interaktivne, skalabilne, multitemporalne i trodimenzionalne. Skladištenje podataka u digitalnom obliku i kompjuterske tehnologije omogućilo je znatno lakšu i efikasniju komunikaciju geoprostornih informacija dok je internet u ogromnoj meri povećao dostupnost karata najraznovrsnijim kategorijama korisnika. Kao rezultat, broj korisnika karata se vrtoglavo uvećao, ali je takođe značajno porastao i broj autora karata. Dok je nekada kreiranje karata bio posao ograničen na ekskluzivnu grupu školovanih kartografa, danas je geovizualizacija postala neizostavni deo posla u mnogim disciplinama.

Dodatni podsticaj razvoju geovizualizacije dala je pojava softvera otvorenog koda i otvorenih podataka. Tehnologija otvorenog koda, kao što je jezik R kome će se ovaj meterijal dosta posvetiti, pruža kao rezultat kolaborativnog rada stručnjaka raznih disciplina, velike mogućnosti u domenu analize podataka i generisanja informacija i njihovog deljenja korisnicima, ali i značajnu infrastrukturu u složenijim projektima geovizualizacije. Dalje, web kartografske aplikacije zasnovane na tehnologijama otvorenog koda značajno doprinose ulozi interneta kao sada najznačajnijeg kartografskog medija. Drugim rečima, ovakve tehnologije obezbeđuje odličnu podlogu za gotovo neograničeno ostvarivanje kreativnog potencijala u geovizualizaciji. Sa druge strane, otvoreni podaci kao što su OpenStreetMap i Copernicus, predstavljaju besplatno gorivo koje daje snažan zamah složenoj mašineriji proizvodnje, komunikacije i eksploatacije geoprostornih informacija.

Ovaj materjal je namenjen jednako onima koji su eksperti u pravljenju karata i onima koji imaju potrebe i želje da uđu u svet geovizualizacije. Cilj je da se na praktičan način čitaocima približe alati tehnologija otvorenog koda za kreiranje karata i njihovu distribuciju na web-u, ali i predstave osnovni principi kartografskog izražavanja.

Zahvaljujemo se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koje je obezbedilo podršku za izradu knjige u okviru projekta “Adaptacija master studija geoinformatike u skladu sa savremenim potrebama privrede i tržišta rada”.

— Autori, Beograd 2018.