11 Generalizacija u kartografiji
Da bi se dobro razumela kartografska generalizacija, treba uzeti u obzir sledeća tri pitanja (Shea and McMaster 1989):
1) Zašto se generalizuje?
Kartografsko generalisanje se obavlja da bi se postigla potrebna preglednost karte prilikom prelaska iz krupnije u sitniju razmeru.
Na kartama nije moguće prikazati sve što postoji u realnosti - karte su po prirodi selektivne. Takođe, objekti i pojave se ne mogu prikazati na kartama potpuno isto kao što su u realnosti. Posledica je da se generalizacija primenjuje na svim kartama, ona se ne može izbeći.
Generalizacija poboljšava komunikativnost karte odnosno sposobnost karte da prenese informaciju. Pri tome je osnovni cilj sačuvati geografske obrasce i naglasiti tematske informacije.
Usled neizbežne generalizacije u kartografiji, pojmovi tačnost (poziciona i tematska) i istina dobijaju nešto drugačije značenje. Tačnost postaje relativna, a istina znači pokazivanje suštine prostornih obrazaca i međusobnih odnosa prostornih pojava (Slika 11.1).
Slika 11.1: Auto-put je širine 27 m u prirodi. Na karti razmere 1:300.000 se prikazuje linijskim znakom širine 1 mm koji je u prirodi širok 300m.
2) Kada se generalizuje?
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje treba uzeti u obzir tri elementa koji utiču na generalizaciju: uslovi, mere i kontrole. Uslovi pri kojima dolazi do potrebe za generalizacijom uključuju: velika gustina sadržaja, moguće srastanje objekata usled uticaja razmere, konflikt, složenost, nekonzistencija i nemogućnost percepcije. Definisano je sedam mera na osnovu kojih se donosi odluka o generalizaciji: gustina objekata, raspodela objekata, dužina linijskih elemenata (singularnih linija i granica površinskih objekata), oblik, razdaljina, gestalt i apstraktne mere (homogenost, simetrija, ponavljanje, itd.). Da bi se obezbedila nepristrasna generalizacija, potrebne su mere kontrole i to kontrola operatora generalizacije, izbor algoritma generalizacije koji operatori koriste i definicija parametara generalizacije.
3) Kako se generalizuje?
Radi sprovođenja generalizacije koristimo operatore (metode) generalizacije. Osnovne kategorije metoda generalizacije su:
Selekcija - Selekcija je izbor pojava koje će biti prikazane na karti. Pri tome se vrši izbor:
- KATEGORIJA POJAVA koje će se prikazati
Primer: prikazaće se naseljena mesta, rečna mreža, putevi i reljef
- KOLIČINE INFORMACIJA u okviru izabranih kategorija
Primer: ostrva koja su na karti manja od 2 mm2 se ne prikazuju
Primer: jezera koja su na karti manja od 2 mm2 se ne prikazuju
Primer: gde je gusta putna mreža, puteve manjeg značaja ne prikazati
Pojednostavljivanje (Simplifikacija) - Kompleksne pojave ne mogu biti prikazane sa svim detaljima -> količina detalja se smanjuje.
Pojednostavljivanje podrazumeva ispravljanje linija kod linijskih objekata i granica kod površinskih objekata. Pri tome se obično postavlja neka granična veličina krivina koje se ostavljaju (npr. 0.5 mm na karti).
Slika 11.2: Primer pojednostavljivanja - složena granica između Hrvatske i Mađarske (Izvor: OpenStreetMap).
Stepen pojednostavljivanja neke pojave zavisi od razmere i od značaja te pojave na karti.
Grupisanje - Mali objekti/pojave se grupišu u veće (npr. drveće u šumu, zgrade u blokove…)
Napomena: više malih jezera ili ostrva se ne grupišu u jedno
Slika 11.3: Primer grupisanja zgrada u blokove (Izvor: OpenStreetMap).
Takođe, moguće je grupisati različite kategorije pojava u jednu (npr. njive i pašnjaci u poljoprivredno zemljište).
Slika 11.4: Primer grupisanja klasa zemljišnog pokrivača: CLC klase na 4. nivou (levo) i CLC klase na 3. nivou (desno) (Izvor: Copernicus land monitoring service - https://land.copernicus.eu).
Klasifikacija - Pojave se klasifikuju u klase koje imaju određene granice - na taj način se gube kvantitatvna ili kvalitativna svojstva pojava (npr. svi gradovi od 50.000 do 100.000 stanovnika su jedna klasa i prikazuju se jednim znakom).
Klasifikacijom se postiže lakša percepcija i mentalna obrada informacija.
Slika 11.5: Klasifikacija gradova.
Preuveličavanje - Pojave se preuveličavaju da bi bile vidljive na karti određene razmere
Primeri:
- u sitnim razmerama putevi su mnogo širi nego u prirodi;
- ako u uskoj dolini prolaze put i pruga koji se prikazuju na karti, dolina može da se proširi da bi sve stalo;
- usamljena mala ostrva koja su bitna za navigaciju se povećavaju da bi se prikazali na karti.
Pomeranje - Lokacija pojava se minimalno pomera u slučaju velike gustine pojava koje se prikazuju na karti da bi se sve videle.
Primer: kada se više bliskih puteva ili pruga paralelno pružaju, oni mogu da se malo razmaknu na karti da bi se sve videlo.
Izbor kartografskih znakova - Različiti kartografski znaci mogu pružiti različiti stepen informacija o pojavi.
Primer: grad se može prikazati površinskim geometrijskim znakom koji predstavlja površinu koju grad pokriva ili simbolom (npr. krugom).
Literatura
Shea, K Stuart, and Robert B McMaster. 1989. “Cartographic Generalization in a Digital Environment: When and How to Generalize.” In Proceedings Auto-Carto, 9:56–67.