10 Dizajn karte

Dizajn karte uključuje dve grupe aktivnosti:

• kreiranje kompozicije karte,

• planiranje karte.

Planiranje karte je proces koji treba da definiše: a) Šta će sve na karti biti prikazano? b) Kakvi kartografski znaci će biti korišćeni? c) Za koju razmeru se karta izrađuje? itd.

Cilj kreiranja kompozicije karte je da se stvori jasna ideja kako će karta na kraju izgledati.

Ciljevi dizajna karte: jasnoća, red, balans, kontrast, jedinstvo i harmonija.

Prilikom rada na izradi karte, kartograf mora da odgovori na mnoga pitanja od kojih su najvažnija sledeća:

• Da li je baš karta najbolji način slanja poruke?

• Šta je svrha karte? (na koji način će karta biti korišćena)

• Šta je tema karte? (šta je glavna informacija koju karta treba da prikaže)

• Šta je hoćemo da postignemo kartom? (da objasnimo, ispričamo priču, ubedimo, opišemo…)

• Ko će biti korisnici karte? (koje kategorije ljudi će koristiti kartu, kakve su njihove osobine, potrebe, njihova kartografska pismenost)

• Koji će biti format karte? (papirna, digitalna, veličina,…)

• Kako će karta biti napravljena? (koja tehnologija će se koristiti: GIS, CAD, ručna izrada,….)

• Kako će karta biti reprodukovana i dostupna korisnicima? (štampana, prodavana na kioscima, deo novinskog teksta, digitalna, na internetu, web servis,…)

10.1 Elementi karte11

Karta je sastavljena od više delova koji se nazivaju elementi karte. Uobičajeni elementi karte su: okvir, oblast same karte, koordinatna mreža, naslov, legenda, oznake, pomoćni tekst, pomoćni objekti, pokazivač razmere, pokazivač severa i metapodaci. Dodatna objašnjenja pojedinačnih elemenata karte nalaze se u Tabeli 10.1, Slika 10.1.

Elementi karte (Izvor:http://www.spatialquerylab.com/FOSS4GAcademy, autor primera Richard Smith, http://creativecommons.org/licenses/by/3.0.)

Slika 10.1: Elementi karte (Izvor:http://www.spatialquerylab.com/FOSS4GAcademy, autor primera Richard Smith, http://creativecommons.org/licenses/by/3.0.)

Tabela 10.1: Elementi karte.
Okvir Definiše vizualnu granicu karte, može i da razdvaja kartu od ostalog sadržaja.
Oblast same karte Primarni element vizualne hijerarhije, treba da se nalaza u vizualnom centru, treba da zauzima najviše prostora. Jedini element karte koji mora da bude prisutan, ali karta je mnogo korisnija kada su i ostali elementi uključeni.
Koordinatna mreža Vizualna reprezentacija koordinatnog sistema. Pomaže korisniku karte da odredi lokacije pojava na karti. Obično se izostavlja na tematskim kartama gde precizna lokacija nije od primarnog interesa.
Naslov Objašnjava temu karte, najvažniji tekstualni deo karte. Osnovni zadatak je da fokusira pažnju na svrhu karte.
Legenda Objašnjava kartografske znake koji su upotebljeni na karti. Znaci u legendi moraju biti prikazani potpuno isto kao što se pojavljuju na karti.
Oznake Osnovni zadatak oznake je da predstavi korisniku karte atributske ili dopunske informacije vezane za pojave prikazane na karti.
Pomoćni tekst Dopunjuje poruku koju karta nosi. Nosi dopunske informacije koje obezbeđuju bolje razumevanje teme karte.
Pomoćni objekti Slike, zvuci, video materijal, grafici, itd. Obezbeđuju informacije koje su relevantne za interpretaciju karte. Primer je umetnuta manja karta koja treba da dopuni poruku karte ili stavi u širi geografski kontekst.
Pokazivač razmere Omogućava merenje dužina i površina na karti, može biti grafički (linija sa podeocima) ili korišćenjem brojeva.
Pokazivač severa Omogućava orijentaciju na karti.
Metapodaci Obezbeđuju podatke o karti, npr. ime autora, institucije koja je izradila kartu ili obezbedila podatke, itd.

10.2 Organizacija karte12

Cilj kompozicije karte je da razvije takvu intelektualnu i vizualnu strukturu koju korisnik karte može da koristi da bi razumeo poruku koju autor karte pokušava da pošalje. Dobro dizajnirana karta jasno ističe svrhu karte tako što koristi dobro izabrane i dizajnirane elemente karte.

Takođe, kod dobro dizajnirane karte je postignuta koordinacija između osnovnih i tematskih elemenata tako da korisnik ima dovoljno geografskog konteksta da bi interpretirao glavne pojave na karti. Cilj je i da karta bude laka za upotrebu što većem broju korisnika.

Prilikom dizajna karte, bitno je uzeti u obzir dva važna koncepta: planarnu i hijerarhijsku organizaciju na karti. Postoje tri aspekta planarne organizacije pri kreiranju kompozicije karte: balans, fokus pažnje i interna organizacija.

Na svakoj slici, a posebno na karti, postoje dva centra. Prvi je geometrijski centar, lokacija na preseku dijagonala slike. Optički centar je lokacija koje ljudsko oko prvo zapazi pri posmatranju slike. Optički centar se nalazi nešto iznad geometrijskog centra. Ova činjenica je važna da se zna prilikom kompozicije karte jer je cilj da prva stvar koju korisnik vidi na karti bude ujedno i najvažniji element karte. Dakle, najvažnije elemente karte treba postaviti u optički centar.

Odnos geometrijskog i optičkog centra karte.

Slika 10.2: Odnos geometrijskog i optičkog centra karte.

Prvi aspekt planarne organizacije je balans. Balans obezbeđuje vizualni uticaj razmeštaja elemenata karte. Postoje dva faktora koja određuju balans: vizualna težina i orijentacija. Težina se odnosi na lokaciju, veličinu i oblik elementa karte. Orijentacija se odnosi na relativan položaj, oblik i predmet elemenata karte.

Vizualna težina nekog objekta zavisi od njegove lokacije na karti. Elementi u centru kompozicije karte nose manju težinu od onih koji se nalaze dalje od centra, Slika 10.3, Izvor. Neki objekat koji se nalazi u gornjem delu kompozicije karte ima veću težinu od onih koji se nalaze u donjem delu. Smatra se takođe da su objekti na desnoj strani teži od onih na levoj i da se težina povećava proporcionalno razdaljini od centra. Zbog svega ovoga, važno je da se težina ravnomerno rasporedi po karti.

Druga karakteristika od koje zavisi vizualna težina je veličina objekta. Veći objekti su teži od manjih objekata. Ako se veliki objekat nalazi dalje od centra kompozicije karte, dolazi do značajnog poremećaja balansa.

Vizelna težina takođe zavisi i od boje, interesa i izolovanosti. Kada je reč o boji, crvena je teža od plave, bela je teža od crne, svetla od tamne. Dalje, objekti od prirodnog interesa za korisnika karte se smatraju težim jer će korisnik težiti da gleda u taj deo karte. Kada je neki objekat značajno izolovan od ostalih, posebno sa velikom količinom belog prostora između njih, ovaj objekat će imati veliku vizualnu težinu.

Odnos geometrijskog i optičkog centra karte za seriju karata.

Slika 10.3: Odnos geometrijskog i optičkog centra karte za seriju karata.

  1. Delovi ovog poglavlja su adaptiarani prema http://spatialquerylab.com/foss4g-academy-curriculum/gst-104-cartographic-design/ poštujući licencu https://creativecommons.org/licenses/by/3.0/↩

  2. Delovi ovog poglavlja su adaptiarani prema http://spatialquerylab.com/foss4g-academy-curriculum/gst-104-cartographic-design/ poštujući licencu https://creativecommons.org/licenses/by/3.0/↩